ТЕХНИЧКА ШКОЛА ШАБАЦ - ОД 1907 Г. ДО ДАНАС
Еснаф шабачких занатлија одлучио је да се 1907. г. у октобру месецу оснује Шегртска школа, по потреби производно-занатских делатности у Мачви и Подрињу. У Шапцу су тада постојале само две основне школе, "Јанко Веселиновић" и "Вук Караџић" које су биле смештене у просторијама у којима су и данас. Пре подне су у тим школама учили основци, а поподне будући шегрти - ученици Шегртске школе. Шегрти су слушали само два предмета: матерњи језик и рачун. Остало је била пракса. Све до 1952. г. школа се звала Шегртска. У осиромашеној и ратом опустошеној земљи без кадрова и свог простора, школа се борила да опстане због заинтересованости омладине за занате и због потребе за одређеним занатима.
После коришћења просторија Јанкове и Вукове школе, Шегртска школа је боравила годину дана у згради бившег хотела "Југославија", на углу Господар Јевремове и Партизанске улице на првом спрату. Затим се сели у приземље данашње зграде музеја. Те године се уводи предмет физичко васпитање и запошљава млади професор Миодраг Шешић који ће стећи пензију после 40 година рада у овој школи, очевидац, учесник, радник у свим променама, сведок еволуције једне школе од Шегртске до лепо и савремено опремљене Техничке школе. Те 1952. г. директор школе је био Миљко Ловчевић. Колектив је чинило неколико наставника, помоћних службеника и само три професора: Рада Хајдуковић-професор матерњег језика, Мирослав Бјелик-професор математике и Миодраг Шешић-професор физичког васпитања. У школи је било једанаест мешовитих одељења, а ученици су се уписивали после четвртог разреда основне школе.
Због повећаног броја ученика 1.09.1954. г. школа прелази у стару, предратну зграду садашње Пољопривредне школе. Крајем октобра од Савезног завода добија декрет да се зове Школа ученика у привреди. Исте године на једној од седница, а на предлог Општинског органа за просвету, добија уз назив Школа ученика у привреди и име песника Косте Абрашевића. Када су изашле нове генерације Осмогодишње и Школа ученика у привреди је нагло порасла, број ученика и одељења се увећао. Било је скоро хиљаду ученика у неколико струка:
- прехрамбена – млинари, пекари, месари, воћари
- машинска – стругари, бравари
- кожарска – обућари
- столарска – столари
- трговачка (два одељења угоститељске струке, кувари и конобари)
Временом се појавила потреба за радионицом. Прва радионица је била столарска. Колектив је од свог новца опремио радионицу, купљени су стругови, столарски алати и машине. Године су пролазиле, ученика је било све више, школа је пратила све токове у осавремењавању. Недостајала је нова зграда, доста је било подстанарског живота. Школа ученика у привреди усељава се у зграду старе Учитељске школе у Масариковој улици (садашња Музичка школа), 1968. г. Школа је опремљена по скромним могућностима. Број ученика је постајао све већи, а простора у новој школи све мање. Направљена је зграда за радионице где су смештене све машине. За ученике који су се оспособљавали за фризере отворен је фризерски салон у школском дворишту. Услуге су се пружале члановима колектива и грађанству.
Тих година је Економска школа уписивала веома мали број ђака, и да се не би угасила, Школа ученика у привреди уступа јој одељења трговаца, конобара и кувара. Школа је 1970.г. имала двадесет пет одељења и преко хиљаду ученика са тенденцијом наглог раста. Секретаријат за просвету није дозволио већи број ученика, а дописом из Министарства школа добија назив Школа за КВ раднике.
Новом реформом школства (познатом Шуварицом), школа у периоду 1977-1978. уписује прву генерацију усмереног образовања. Тада школа добија назив Центар усмереног образовања "Душан Петровић-Шане" ООУР машинске, грађевинске, електротехничке струке "Коста Абрашевић" Шабац. Тада је некако и почела изградња велике и лепе школе која ће бити најопремљенија. Коста Абрашевић није ни слутио да ће мала варош Шабац, варош трговаца и занатлија израсти у леп град, а да ће негде на крају тог новог и лепог града, утонула у тишину периферије и околног дрвећа, велика школа, лепа и весела лепотом својих ђака, носити његово име.
Усељена у нову зграду 1980.г., школа добија Октобарску награду Шапца. Била је то велика радост е само за ученике и раднике школе, већ и за грађанство општине које је својим средствима, самодоприносом, изградило школску зграду. Школа је оспособила велики број генерација за преко сто педесет занимања: металских, електро, кројачких, грађевинских, дрвно-прерађивачких, графичких, кожарских, трговачких, угоститељских, услужних... Самим тим немогуће је набројати све награде, похвале и признања које је школа добила током ових година рада. Стизале су похвале конфекције "Клуз" и "Беко" за кројаче, највиша места добијена су на фестивалима рада -1980. г. прво место у конкуренцији четрдесет школа из целе Југославије. Врло успешно су радиле и многе секције, нпр. драмска која је од 1960-1965. го. учествовала на такмичењима у Шабачком позоришту и освајала награде. Од школске 1992-1993. год. званични назив школе је Техничка школа "Коста Абрашевић".
Ученици су се тих година образовали у три продручја рада:
- машинство и обрада метала
- геодезија и грађевинарство
- електротехника
Решењем Министарства просвете и спорта Републике Србије, школа је 2004-2005. школске године променила назив у Техничка школа Шабац. Данас она има четрдесет два одељења са преко 900 ученика и са половином четворогодишњих занимања. Ученици се редовно школују у четири подручја рада:
- електротехника
- машинство и обрада метала
- геодезија и грађевинарство
- саобраћај